Aktuar

...je stručno lice koje poseduje veštine iz oblasti ekonomije, matematike i statistike i koje primenjuje teoriju verovatnoće, statistiku i finansijsku matematiku na pitanja osiguravanja, ulaganja sredstava osiguranja, finansijskog upravljanja, demografije i drugo. Aktuar vrši ocenu finansijskih posledica nepredviđenih događaja, procenu rizika, utvrđivanje adekvatnosti rezervi i ocenu solventnosti. Jedan od osnovnih zadataka mu je dizajniranje i korišćenje matematičkih modela kojima se određuju premijske stope i potrebne rezerve kako bi osiguravajuće društvo moglo u potpunosti da ispuni sve obaveze prema osiguranicima.

 

Agent prodaje osiguranja

...je lice koje se bavi prodajom osiguranja pomažući svojim klijentima u izboru osiguranja i vrsti pokrića koja najbolje štite njihove interese odnosno štite od rizika koji ih najviše ugrožavaju, a sve to na osnovu prodajnog razgovora u kojem prikupljaju sve relevantne informacije neophodne za zaključivanje kvalitetnog osiguranja.

 

Bankoosiguranje

...je povezivanje banaka i osiguranja uz davanje objedinjene ponude usluga osiguranja i bankarskih usluga. Dinamičan razvoj osiguranja života kao instrumenta investiranja u mnogim razvijenim zemljama je uzrokovao smanjenje ulaganja u banke, što je rezultiralo novim vidom prodaje osiguranja života preko banaka. Nudeći najširi mogući izbor finasijskih usluga na jednom mestu banke i osiguravači se nadaju efikasnijem korišćenju potencijala svojih klijenata i time povećanju vlastitih profita. Glavni argument za koncept bankoosiguranja su smanjenje troškova i bolja iskorišćenost postojećih kanala prodaje.

 

Berza osiguranja

...je oragnizovano tržište osiguranja na kojem se susreću ponuda i tražnja za osiguranjem, odnosno osiguravači, posrednici u osiguranju i ostali subjekti zainteresovani za usluge osiguranja, nude se osiguranja i sklapaju poslovi po ustaljenom postupku.

 

Bonus

...je popust na premiju ukoliko osiguranik uopšte nije imao štetu u prethodnom periodu osiguranja ili je nije imao u određenom iznosu. Obračunava se godišnje, prilikom plaćanja premije, u određenom procentu. Bonusom se premija prilagođava pojedinačnom riziku jer je dokazano da osiguranici kojima je ovaj popust unapred odobri od strane osiguravača imaju znatno manji broj šteta od ostalih osiguranika.

 

Bordero

...je lista, odnosno popis koji se koristi u poslovima reosiguranja i može biti bordero premija što je spisak rizika koji čine portfelj reosiguranika i bordero šteta što je spisak rizika na kojima se desio osigurani slučaj, odnosno na kojima je u proteklom periodu šteta delimično ili u potpunosti isplaćena.

 

Bruto premija

...je novčani iznos koji osiguranik plaća osiguravaču za preuzimanje rizika u osiguranje. Predstavlja ukupnu premiju, po jednom ugovoru, ili za pojedinu vrstu ili grupu osiguranja, ili za celo društvo za osiguranje. To je ukupna premija ili cena osiguranja, tj. iznos koji osiguranik plaća u celosti prilikom sklapanja osiguranja ukoliko uplata premije nije drugačije ugovorena. Utvrđuje se prema cenovniku premije osiguravača, odnosno prema tarifama društva za osiguranje i to u jedinstvenom procentu ili novčanom iznosu. U važećem Zakonu o osiguranju koristi se termin premija osiguranja, koja označava zbir funkcionalne premije i režijskog dodatka pri čemu se funkcionalna premija sastoji od tehničke premije a može sadržati i doprinos za preventivu, ako je uračunat u premiju osiguranja.

 

Vansudsko poravnanje

...je nagodba kojom se u osiguravajućoj delatnosti između učesnika u sporu, bez učestvovanja suda, uređuju obligacijski odnosi i time usvaja obostrano prihvatljivo rešenje. Postizanjem vansudskog poravnanja osiguranik se odriče svih sadašnjih ili budućih zahteva prema osiguravaču.

 

Verovatnoća

...je izgled da će se desiti neki događaj, izražen brojčanom merom. U osiguranju se koristi statistička verovatnoća koja zajedno sa statistikom predstavlja temelj savremenog osiguranja.

 

Veštačenje

...postupak kojim se razjašnjavaju sve sporne i nejasne činjenice pri prihvatanju rizika u osiguranju, a naročito prilikom procene štete na osiguranom objektu i telesnih povreda ili smrtnog slučaja kod osiguranog lica kada je potrebno odgovarajuće stručno znanje.

 

Vinkulacija

... je odredba kojom se osiguranikovo pravo potraživanja prenosi na neko treće lice, čime se to pravo ograničava. Kod rešavanja štete nastale po osnovu vinkulirane polise osiguravač je dužan da pre davanja naloga za isplatu pribavi saglasnost onoga na koga glasi vinkulacija. Naročito se koristi od strane banaka koje kao davaoci kredita obezbeđuju svoja potraživanja vinkularnim polisama osiguranja u slučaju da dođe do uništenja ili oštećenja predmeta za koji je kredit odobren.

 

Visina premije

...je iznos koji se utvrđuje postupkom tarifiranja i koji je osiguranik dužan da plati osiguravaču kako bi bio obezbeđen. Polazeći od razvrstavanja rizika u tarifne grupe, primenjuju se odgovarajuće premijske stope u svrhu ispravnog obarčunavanja premije. Postoje osnovna i dopunska premija. Mogu je određivati i drugi činioci, kao što su npr. određeni popusti ( bonusi ) ili doplaci na premiju.

 

Visina štete

...je novčani iznos koji je šteta dostigla. Ako se radi o osiguranoj šteti, njena visina načelno odgovara visini odštete, iako se ta dva iznosa ne moraju poklapati.

 

Vlasnik motornog vozila

...je lice navedeno u saobraćajnoj dozvoli, odnosno lice koje ima pravo svojine na vozilu. To lice ima obavezu zaključivanja ugovora o osiguranju i odgovara prema načelu odgovornosti proistekle iz upotrebe motornog vozila čiji je vlasnik.

 

Vozač motornog vozila

...je lice koje upravlja motornim vozilom i koje je odgovorno za štetu umesto vlasnika vozila ili zajedno sa njim.

​Vrste/podela osiguranja

...su oblici u kojima se vrši grupisanje i razvrstavanje osiguranja prema određenim zajedničkim svojstvima u cilju lakšeg proučavanja i primene neohodnih ekonomskih i pravnih propisa kao i pravila tehnike osiguravanja. Promene u društvu i privredi sa sobom nose stvaranje novig vrsta osiguranja kao i gašenje onih za koje više nema potrebe. Podela osiguranja se razlikuje od zemlje do zemlje, veoma je rastegljiva i uslovna i tako se mora i posmatrati ali generalno možemo navesti najznačajnije vrste osiguranja:

Osiguranje lica je vrsta osiguranja gde se realni rizici kod osiguranja nikada ne mogu nadoknaditi već se posledice ostvarenja određenih rizika ublažavaju materijalnom/novčanom nadoknadom odnosno isplatom osigurane sume ili njenog srazmernog dela.
Osiguranje lica obuhvata osiguranje života i osiguranje od nesrećnog slučaja/nezgode.

• Osiguranje života je vrsta osiguranja gde ugovarač osiguranja i osiguravač ugovaraju osiguranje osiguranika te u slučaju nastanka osiguranog slučaja, doživljenja ili smrti, osiguravač je u obavezi da osiguraniku ili korisniku osiguranja isplati osiguranu sumu definisanu ugovorom/polisom. Osiguranje života ima dve funkcije, osiguranje i dugoročnu štednju,pa u tom smislu osiguranik ili korisnik osiguranja uz osiguranu sumu ima pravo i na pripadajuću dobit proisteklu iz dugoročne štednje kada se protokom vremena dobit akumulira.

• Osiguranje od posledica nesrećnog slučaja/nezgode je vrsta osiguranja gde osiguravač ima obavezu da osiguraniku ili korisniku osiguranja isplati osiguranu sumu ili njen proporcionalni deo ukoliko dođe do gubitka života ili invaliditeta kao posledice nesreće/nezgode osiguranika.

• Osiguranje imovine je vrsta osiguranja kojom se dobija ekonomska zaštita imovine u slučaju nastanka osiguranog slučaja. Osiguranje imovine obuhvata osiguranje stvari i osiguranje odgovornosti.

• Osiguranje stvari je vrsta osiguranja gde se materijalna dobra pravnih i fizičkih lica (kuće, stanovi, vozila, hale, poslovni prostori, plovila, mašine, oprema, roba, itd) štite od ugovorenih rizika na način da se pretrpljena šteta kao rezultat osiguranog slučaja kompenzuje na način da se predmet osiguranja dovede u prvobitno stanje ili ukoliko to nije moguće ili je ekonomski neopravdano da se isplati novčani ekvivalent koji ide do iznosa ugovorene sume osiguranja za osiguranu stvar.

• Osiguranje odgovornosti je vrsta osiguranja gde pravna i fizička lica imaju mogućnost da se zaštite u ekonomskom/građanskom smislu od posledica štete koju su uzrokovali trećim licima.

• Transportno osiguranje u generalnon značenju se može definisati kao oblik imovinskog osiguranja kojim se prilikom prevoza ljudi i stvari vrši zaštita od rizika kojima može biti izložen predment prevoza, sredstvo prevoza kao i odgovornost onoga ko izvodi sam prevoz.

• Autoodgovornost je vid obaveznog osiguranja vlasnika/korisnika motornih vozila za štete pričinjene trećim licima upotrebom predmetnog vozila.

• Zelena karta je dokaz o zaključenom autoosiguranju za štete pričinjene trećim licima kada se vozilo nalazi u inostranstvu.

• Autonezgoda je dobrovoljno osiguranje vozača i putnika u motornom vozilu. Veoma je popularan vid zaštite osiguranika i često se ugovara u paketu sa osiguranjem Autoodgovornosti. Vozač i putnici su osigurani u slučaju smrti usled nezgode i invaliditeta usled nezgode.

• Pomoć na putu je vid osiguranja koji korisniku obezbeđuje pokriće troškova u slučaju da je osigurano vozilo dospelo u nevozno stanje ili je nepodobno za dalju sigurnu vožnju. Korisniku se obezbeđuje pomoć 24sata/7dana, u slučaju da se nađe u nevolji usled ostvarenja sledećih rizika: kvara, oštećenja, uništenja, krađe, nesrećnog slučaja. Osiguranje važi na teritoriji cele Evrope. Osiguranje Pomoć na putu obuhvata: organizaciju pomoći, pokriće troškova prenoćišta korisnika, pokriće troškova popravke vozila u slučaju manjeg kvara, pokriće troškova parkinga/ležarine usled saobraćajne nezgode, pokriće troškova nastavka putovanja korisnika (do odredišta ili prebivališta/sedišta korisnika) kao i pokriće troškova iznajmljivanja zamenskog vozila.

• Kasko osiguranje je vid zaštite vlastitog vozila od svih ugovorenih rizika uz uslov da je vozilo korišteno u skladu sa njegovom namenom odnosno da šteta nije uzrokovana namerno ili krajnjom nepažnjom.

• Delimično kasko osiguranje je vid osiguranja kojim se pokriva rizik oštećenja stakala na vozilu i najčešće se ugovara uz autoodgovornost.

• Dopunsko kasko osiguranje je vid osiguranja kojim se pokriva rizik oštećenja ili gubitka prtljaga putnika u vozilu.

• Kargo osiguranje se može definisati kao osiguranje robnih dobara koja se iz bilo kog razloga transportuju sa jedne na drugu lokaciju od ugovorenih rizika kojima mogu biti izložena tokom transporta.

• Osiguranje plovila je veoma širok termin sobzirom da pokriva veliki broj različitih plovila namenjenih različitim svrhama,a koja se opet koriste na različitim vodama ali u osnovi štiti od najrazličitijih rizika proizašlih iz plovidbe i eksploatacije plovila kao što su gubitak i oštećenje imovine, odgovornost, troškovi, naknade/vozarine kao rezulta eksploatacije plovila i slično.

• Socijalno osiguranje je vid socijalne sigurnosti i društvene odgovornosti kojima se osiguranicima obezbeđuje socijalna/društvena zaštita od nastanka određenih rizika i kao takvo obuhvata zdravstvrno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti.

• Zdravstveno osiguranje predstavlja vid obavezne zaštite koja se plaća nezavisno od volje pojedinca na način da se deo bruto primanja po automatizmu i unapred utvrđenom proračunu uplaćuje u odgovarajući sistem javne zdravstvene zaštite čime se pojedinac štiti od posledica narušenog zdravstvenog stanja po bilo kom osnovu, odnosno ima mogućnost da se adekvatno leči bez dodatnih izdataka što je u opštem interesu.

• Dobrovoljno zdravstveno osiguranje je takođe vid zdravstvene zaštite pojedinca kod osiguravajućih kuća koje prihvataju pokriće takvih rizika, pri čemu pojedinac samostalno bira visinu pokrića do kojeg želi da bude zdravstveno osiguran kao i usluge zdravstvene zaštite koje će tim pokrićem biti osigurane,a za šta plaća odgovarajuću premiju osiguranja.

• Penzijsko i invalidsko osiguranje predstavlja vid obavezne zaštite koja se plaća nezavisno od volje pojedinca na način da se deo bruto primanja po automatizmu i unapred utvrđenom proračunu uplaćuje u odgovarajući sistem javne penzijske i invalidske zaštite čime se za svakog pojedinca obezbeđuju redovna primanja/penzijska (starosna ili invalidska) kada sobzirom na godine starosti i godine radnog staža ispuni uslove za penzionisanje, odnosno kada u toku radnog veka pretrpi povrede koje uzrokuju stepen invalidnosti koji tog pojedinca do kraja života onemugućava da normalno radi i zarađuje sredstva neophodna za njegovu egzistenciju.

• Osiguranje za slučaj nezaposlenosti je vid zaštite kojim se licima koja su nezavisno od vlastite volje ostala bez posla, uz prethodno ispunjavanje određenih preduslova, obezbeđuje finansijska nadoknada čija je dužina primanja može biti ograničena protokom određenog vremenskog perioda ili traje do pronalaska novog posla.

• Dobrovoljno osiguranje za slučaj nezaposlenosti je takođe vid zaštite pojedinca od gubitka posla kod osiguravajućih kuća koje prihvataju pokriće takvih rizika, pri čemu pojedinac samostalno unapred utvrđuje iznos i vremenski rok u kome će primati novčanu nadoknadu ukoliko izgubi posao nezavisno od vlastite volje, a za šta plaća odgovarajuću premiju osiguranja.

• Osiguranje za slučaj nezaposlenosti kod osiguranja života je poseban doplatak koji se može ugovoriti,a koji štiti osiguranika u slučaju gubitka posla na način da je uz ispunjenje određenih unapred utvrđenih uslova oslobođen plaćanja premije životnog osiguranja za vreme dok je bio nezapolsen.

• Osiguranje depozita građana je vid zaštite novčanih sredstava građana poverenih na čuvanje komercijanim bankama preko specijalizovane agencije za osiguranje depozita pri čemu je unapred utvrđen maksimalni iznos pojedinačnog depozita u nekoj banci do kojeg je novac osiguran. Ovim se postiže veći stepen sigurnosti i poverenja građana,a banke su u obavezi da za ovu uslugu plaćaju odgovarajuću premiju osiguranja dok je država garant za isplatu depozita do unapred utvrđenog iznosa po pojedinačnom računu.

• Putno osiguranje je vid zdravstvene zaštite kada se osoba nalazi van svoje matične države kojim se obezbeđuje adekvatna medicinska zaštita u slučaju zdravstvenih problema tokom boravka u inostranstvu i to po najpovoljnijim uslovima.

Garantna rezerva

...je zakonom utvrđeni oblik rezerve koji moraju posedovati svi osiguravači i koji služi obezbeđenju trajnog izvršavanja tekućih i budućih obaveza društava za osiguranje. Zakonom su takođe određeni najniži iznosi garantne rezerve po vrstama osiguranja.

 

Garantni fond

...je fond iz kojeg se u skladu sa zakonom obezbeđuje obeštećenje osobama koje pretrpe štetu nastalu upotrebom neosiguranog ili nepoznatog motornog vozila, vazduhoplova ili drugog prevoznog sredstva, kao i vozila osiguranih kod osiguravača koji su u međuvremenu otišli u stečaj. Sredstva garantnog fonda obezbeđuju se iz doprinosa osiguravača i drugih izvora u skladu sa zakonom, a fond se nalazi pri Udruženju osiguravača Srbije.

 

Generalna polisa

...pokriva osiguranje sveukupne robe osiguranika u transportu i odnosi se na sve pošiljke koje osiguranik šalje i prima u određenom vremenskom periodu.

 

Granična polisa

...je isprava o osiguranju koju vozač, odnosno vlasnik motornog vozila uzima na graničnom prelazu, ukoliko nema ili ne može da dokaže da ima zaključeno osiguranje od autoodgovornosti za štete pričinjene trećim licima koje država u koju ulazi priznaje.

 

Grupno osiguranje

...je osiguranje kojim se jednim jedinstvenim ugovorom o osiguranju pokriva veći broj ljudi koji po prirodi pripadaju nekoj skupini ( zaposleni preduzeća, članovi udruženja i drugo ). Grupnim osiguranjem ugovarač osiguranja ( obično uprava osigurane grupe ) plaća premiju osiguranja za sve osiguranike, tačno određene ili tačno opisane, dok osiguravač svoju obavezu izvršava pojedinačno prema svakom članu grupe. Zbog manjih troškova pribave i drugih prednosti za osiguravača, kod grupnog osiguranja se ododbravaju niže premijske stope i drugi povoljniji uslovi u odnosu na pojedinačno osiguranje.

 

Datum početka osiguranja

... je dan kada kreće osiguravajuća zaštita, odnosno od kada osiguravač počinje da nosi ugovoreni rizik. On se često ne poklapa sa datumom zaključenja ugovora o osiguranju i, ako se drugačije ne utvrdi, ugovor proizvodi pravno dejstvo tek po isteku dvadeset četvrtog sata dana označenog kao početak osiguranja. To praktično znači da obaveza osiguravača za štetni događaj za osiguranje koje počinje npr. 1. decembra počinje tek psle ponoći tj. praktično od 2. decembra. U tom slučaju osiguranje traje do dvadeset četvrtog sata onog dana koji je u polisi naveden kao datum isteka osiguranja.

 

Delimična šteta

...se javlja kada je ostvarenjem osiguranog slučaja prouzrokovano samo oštećenje, a ne i uništenje osiguranog predemeta ili kada je kod osiguranja više stvari uništena samo jedna stvar. One su daleko češće od potpunih šteta što značajno utiče na utvrđivanje visine tehničke premije, na procenu rizika i planiranje budućih obaveza osiguravača. Za razliku od potpunih, delimične štete ne prekidaju odnose osiguranja što znači da ugovor i dalje ostaje na snazi. Mogu se javiti u svim granama osiguranja osim u osiguranju života.

 

Delimično kasko osiguranje

...je osiguranje koje pokriva samo neke od rizika i kod kojeg premija osiguranja zavisi od odabranih rizika.

 

Delkredere osiguranje

...je vrsta kreditnog osiguranja koje se zaključuje između osiguravača i poverioca kao ugovarača osiguranja, kojim se poverilac kao osiguranik obezbeđuje od nemogućnosti naplate potraživanja od dužnika zbog nastanka određenih rizika. Dužnik je ovde često izuzet iz osiguravajućih odnosa, a po pravilu ne zna i ne mora znati da je osiguranje sklopljeno. Rizici koji se javljaju kod ove vrste kreditnog osiguranja su komercijalni, koji su vezani za dužnikovo poslovanje i njegovu sposobnost otpalte duga i nekomercijalni, kada do neplaćanja dolazi usled ratnih, političkih ili katastrofalnih rizika.

 

Derivati osiguranja

...su izvedene hartije od vrednosti koje se kreiraju na neku drugu osnovnu aktivu, kao npr. na robu, druge hartije od vrednosti, devize, kamatne stope ili tržišne indekse, pri čemu kretanje cene osnovne aktive vrši direktan uticaj na visinu cena derivata. Najznačajniji derivati su: forvardi, fjučersi, opcije, varanti, konvertibilne hartije od vrednosti i slično. Derivati osiguranja su finansijski derivati u čijoj je osnovi rizik osiguranja, njima se vrši transfer rizika osiguranja na tržište kapitala emisijom derivatnih instrumenata. Omogućavaju osiguravačima i reosiguravačima zaštitu od negativnih efekata ostvarenja rizika osiguranja, a investitorima pružaju mogućnost diversifikacije portfelja, ali i spekulacija na olujama, zemljotresima i drugim štetnim događajima koji uslovljavaju ostvarenje rizika osiguranja.

 

Dinamika plaćanja

...je ugovorom utvrđeni intenzitet kojim će ugovarač osiguranja izmirivati svoje obaveze prema osiguravaču odnosno plaćati ugovoreni iznos premije osiguranja. Može biti jednokratna ( kada se iznos plaća u jednoj transakciji za celokupno vreme na koje se ugovara osiguranje ) ili višekratna ( kada se iznos plaća u mesečnim, kvartalnim, polugodišnjim ili godišnjim ratama ). Da ne bi bilo zabune, kada se neko osiguranje ugovori na godinu dana i premija plati u jednoj transakcji, onda je to jednokratno plaćanje, ali ako je neko osiguranje zaključeno na više godina i u jednoj transakciji je plaćena premija za godinu dana, onda je to višekratno plaćanje jer u svakoj narednoj godini, dok traje osiguranje, postoji obaveza plaćanja godišnje premije.

​

Disperzija rizika

...je mogućnost raspodele rizika na što veći broj osiguratelja čime svako od njih preuzima srazmeran i prihvatljiv deo rizika.

​

Dobit

...je iznos koji se pripisuje svakoj polisi osiguranja života koja je štednog karaktera nakon druge godine od početka trajanja osiguranja (udeo u dobiti se uobičajeno pripisuje na kraju osiguravajuće/kalendarske godine) i predstavlja vrstu kamate na uložena sredstva. Izračunava se kao prosečan prinos ulaganja matematičke rezerve osiguranja života i kao takva nije zagarantovana od strane osiguravajuće kuće. Drugim rečima za neki nastupajući period se može samo govoriti o očekivanoj dobiti na osnovu prethodnog iskustva jer niko ne može predvideti buduća kretanja na tržištu i prinose koji će biti ostvareni. Kada se radi o dobiti veoma je važno znati da osiguravajuće kuće vode veoma restriktivnu politiku u pogledu ulaganja sredstava klijenata i ona podrazumeva načelo manje ali sigurnije dobiti uz maksimalnu zaštitu uloženih sredstava klijenata te uglavnom ulažu novac u državne obveznice, nekretnine, javne radove i slično. Dobit se isplaćuje zajedno sa osiguranom sumom ukoliko nastupi osigurani slučaj ili po isteku trajanja osiguranja ili uz otkupnu vrednost polise osiguranja života ukoliko dođe do raskida ugovora. Bitno je znati da ako je uz osiguranje života zaključeno i neko dopunsko osiguranje (nesrećni slučaj, teške bolesti, hirurške intervencije i slično) na njih se ne pripisuje dobit jer ona nisu štednog već riziko karaktera.

​

Dobrovoljno osiguranje

...je osiguranje koje je zaključeno slobodnom voljom ugovarača osiguranja, odnosno osiguranika iz isključivo ekonomskih razloga kako bi se zaštitila imovina, imovinski interes, odgovornost, zdravlje ili život. Proističe iz razvijenosti svesti o potrebi za osiguranjem koja se zadovoljava sklapanjem ugovora o osiguranju sa društvom za osiguranje. Prema važećim zakonskim propisima kod nas, osiguranje imovine i osiguranje lica su načelno dobrovoljni s tim da postoje izuzeci koji su strogo uređeni zakonom kada govorimo o obaveznim osiguranjima. Kod nekih grana osiguranja može se javiti da budu i dobrovoljna i obavezna – na primer zdravstveno osiguranje može biti do određenog iznosa obavezno, a preko toga dobrovoljno.

 

Dodatno osiguranje/pokriće

...je grupa rizika koja se ugovara dodatno i nezavisno od osnovnog osiguranja sobzirom da su predmetni rizici po svojim karakteristikama nevezani za osnovne rizike koji se pokrivaju pojedinačnim ugovorom o osiguranju.

 

Doplatak premije osiguranja

...je naknada koju u osiguranju života plaća ugovarač osiguranja kada je ugovorena dinamika plaćanja kraća od jednokratne ili godišnje. Drugim rečima ugovarač osiguranja je unapred upoznat da će ukoliko izabere polugodišnju, kvartalnu ili mesečnu dinamiku plaćanja biti u obavezi da plati i doplatak koji se izražava u procentu od premije osiguranja.

 

Dopunsko osiguranje/pokriće

...predstavlja grupu rizika koji se uvek ugovaraju uz osnovne rizike i nije ih moguće ugovoriti bez prethodno ugovorenih osnovnih rizka, pri čemu je uslovima osiguranja definisano koji su to rizici. Osiguranje dopunskih rizika je prepušteno dobroj volji ugovarača osiguranja koji prema sopstvenim potrebama ugovara sve ili neki ili nijedan od dopunskih rizika.

 

Državne hartije od vrednosti

... su finansijski instrumenti koje emituju državni organi, državne organizacije i agencije i lokalni organi vlasti. Državne hartije od vrednosti se razlikuju u pogledu namene i ročnosti. Njihovi kupci mogu biti banke, druge finansijske institucije uključujući osiguravajuća društva, ali i privatni investitori. Republika Srbija izdaje kratkoročne i dugoročne državne hartije od vrednosti u nematerijalizovanom obliku. Njih mogu kupovati sva domaća pravna i fizička lica, a strana fizička i pravna lica državne hartije od vrednosti mogu kupovati pod uslovima koje propiše Vlada. Državne obveznice su dugoročne hartije od vrednosti koje emituje država ili neki njen organ ili agencija, s namenom, prvenstveno, finansiranja budžetskog deficita, odnosno za pokriće državnih dugova. Smatraju se prvoklasnim jer nose najmanji kredtni rizik, s obzirom na to da je garant ispunjenja obaveza država. Državni zapisi su kratkoročne diskontne hartije od vrednosti koje emituje Ministarstvo finansija Republike Srbije radi premošaćavanja vremenske neusklađenosti između priliva i odliva ržavnog budžeta.

 

Dvostruko osiguranje

...postoji ukoliko zbir svota osiguranja na koje je osiguran isti predmet od istih opasnosti za isto vreme i to nezavisno kod više osiguravača, premašuje stvarnu vrednost osigurane imovine u trenutku nastanka štete. Smatra se nevažećim, ukoliko je zaključeno radi prevare u osiguranju. U tom slučaju se ništavost ugovora u osiguranju odnosi na sve, a ne samo na kasnije zaključene ugovore kojima je premašena vrednost osigurane stvari. Osiguravaču tada pripada naknada štete koju je pretrpeo zbog zaključenja ovakvog ugovora što se obično izražava u pravu osiguravača da zadrži deo premije obračunatog do trenutka saznanja o ništavosti.Ako do dvostrukog osiguranja dođe namerno, usled zabune kad ugovarač osiguranja i osiguranik nevezano jedan od drugoga osiguravaju isti interes, tada svi ugovori ostaju punovažni, ali ne mogu u potpunosti proizvoditi svoja dejstva. Kako bi se predupredila mogućnost neopravdane imovinske koristi, dvostruko osiguranje se bliže uređuje zakonskim propisima i uslovima osiguranja.

 

Evropski izveštaj o nezgodi

...je jedinstveni obarazac u Evropi za isprave i utvrđivanje činjenica vezanih za saobarćajne nezgode. Svrha mu je da olakša razmenu podataka između osiguravača i drugih zainteresovanih u slučaju saobraćajne nezgode posle koje policija nije napravila zapisnik. Sadrži sve potrebne podatke o vozačima, osiguravačima, mestu udesa, svedocima, oštećenjima i slično. Potpisuju ga svi vozači koji su učestvovali u saobraćajnoj nezgodi.

 

Životno osiguranje

... je dugoročno osiguranje koje predstavlja jedan od vidova osiguranja lica kojim se pruža socijalna sigurnost pojedincima i njihovim porodicama i koji se javlja u više oblika i podoblika. Može biti osiguranje života za slučaj smrti ( riziko - osiguranje života ), kada se osiguravač obavezuje da će na osnovu uplaćenih premija osiguranja osiguraniku ili licu koje je osiguranik odredi, isplatiti osiguranu svotu za slučaj smrti, ili osiguranje na doživljenje, kada osigurana svota postaje plativa tek za slučaj doživljenja ugovorenog broja godina. Preovlađujući su ipak oblici mešovitog životnog osiguranja koje, osim obuhvatanja slučajeva ranije smrti i doživljenja ugovorenog roka, sadrže i štednu komponentu, gde deo premije predstavlja izvor dugoročnih sredstava osiguravača za finansijsko ulaganje i oplođavanje sredstava. Celokupna svetska premija osiguranja u iznosu od oko tri petine odnosi se upravo na premije životnog osiguranja.

 

Zanimanje

...je delatnost koju osiguranik obavlja u trenutku potpisivanja ponude za osiguranje, i ovo je veoma važno sobzirom na opasnosti kojima osiguranik može biti izložen zbog posla koji radi,a od toga opet i zavisi visina premije koju će se plaćiti za predmetno osiguranje.

 

Zastupnik u osiguranju

...je pravno ili fizičko lice koja na osnovu ugovora o zastupanju učestvuje u zaključivanju ugovora o osiguranju u ime i za račun osiguravača.

 

Zvanje

...je titula stečena školovanjem i ne utiče na utvrđivanje rizika u osiguranju.

 

Zdravstvenno osiguranje

...je osiguranje koje osiguranicima i njihovim porodicama obezbeđuje uslove za lečenje nastalih bolesti, medicinske preglede, primenu mera radi sprečavanja nastanka oboljenja, davanja u slučaju nastanka onesposobljenosti uslovljene bolešću i drugo. Zdravstevno osiguranje se sprovodi kao obavezno ( zakonsko zdravstveno osiguranje ) kojim se pružaju osnovne medicinske usluge najširem krugu stanovništva i dobrovoljno ( privatno zdravstevno osiguranje ) kojim se nudi dodatna zdravstvena zaštita.

 

Zelena karta

... je potvrda koja služi kao dokaz o zaključenom ugovoru o osiguranju od autoodgovornosti priznatom u zemlji u koju vozilo ulazi, s ciljem olakšavanja kretanja vozila preko granice. Zelena karta ( međunarodna karta osiguranja ) je međunarodna isprava ( potvrda ) osiguranja od autoodgovornosti tj. dokaz da vozilo poseduje validno osiguravajuće pokriće u toku njegove upotrebe u inostranstvu. Pribavlja se kod inicaijalnog osiguravača i traje i koliko i polisa obaveznog osiguranja. Sistem zelene karte nastao je 20-tih godina prošlog veka u skandinavskim državama, koje su omogućavale prelaz vozila preko granice uz priznavanje polise osiguranja autoodgovornosti koja je zaključena u državi porekla vozila. Države su garantovale za naknadu štete koja se u drugoj državi pričini upotrebom vozila registrovanog u nekoj od tih zemalja. U određenom stadijumu razvitka sistema, uveden je obrazac /karta osiguranja zelene boje, odakle i potiče opšteprihavćeni naziv Zelena karta. Sistem funkcioniše tako što osiguravači koji se bave osiguranjem od autoodgovornosti osnivaju centralnu organizaciju, Nacionalni biro osiguranja – Biro zelene karte, priznat od strane Vlade države u kojoj je njegovo odredište. U našoj zemlji Nacionalni biro je pravno – formalno jedan od zakonom poverenih poslova pri Udruženju osiguravača Srbije i kao takav ima jasno definisan obim prava i obaveza.

 

Intezitet štete

...predstavlja stepen/procenat oštećenja koje je pretrpeo predmet osiguranja u osiguranom slučaju.

 

Imovina

... su pokretna i nepokretna dobra i /ili prava vlasništva pravnog ili fizičkog lica, koja se mogu izraziti u novčanom, materijalnom i nematerijalnom obliku. Kod preduzeća to su sredstva koja se koriste u poslovanju i dele se u bilansu stanja na stalnu i obrtnu imovinu. Bitna je karakteristika imovine postojanje određenog stepena izvesnosti da se njenom upotrebom može ostvariti buduća ekonomska korist preduzeća ili pojedinca. U osiguranju imovina predstavlja jasan osigurljivi interes, bez obzira na vlasnika.

 

Izjava o poravnanju

...je pisana potvrda kojom osiguranik izjavljuje da su prijemom navedenong novčanog iznosa namirena sva njegova potraživanja iz štetnog događaja i njom se osiguranik, uz postizanje poravnanja, odriče svih tekućih i budućih zahteva prema osiguravaču iz nastalog osiguranog slučaja.

 

Kapitalizacija osiguranja

...je postupak u osiguranju života ili rentnom osiguranju gde se status aktivnog osiguranja menja u kapitalizovan/redukovan status kao posledica prestanka plaćanja premije osiguranja (uobičajeno nakon isteka 10% ugovorenog osiguranog perioda) kada se osigurana suma redukuje po unapred utvrđenoj tabeli redukovanih vrednosti koja se dobija uz polisu osiguranja i kao takva vredi do isteka perioda trajanja osiguranja, nastanka osiguranog slučaja i otkupa polise.

 

Karenca

...je razdoblje na početku ugovorenog trajanja osiguranja za vreme kog osiguravač nije u obavezi ili je samo u delimičnoj obavezi prema osiguraniku ako nastupi osigurani slučaj.

 

Kargo polisa

...je polisa koja pokriva osiguranje određene robe osiguranika u transportu.

 

Kasko osiguranje

...je osiguranje prevoznog sredstva, njegovog trupa, uređaja, opreme i pribora od oštećenja, uništenja ili nestanka. Kod kasko – osiguranja motornih vozila, za razliku od osiguranja od autoodgovornosti, pokrivaju se štete na sopstvenom motornom vozilu. U zavisnosti od obima pokrivenih rizika, postoji puno i delimično kasko osiguranje motornih vozlia.

 

Katastrofalni rizik

...je pojedinačna opasnost koja preti većoj masi ljudi ili imovine, čime ugrožava i finansijsku snagu osiguravača. Kod takve opasnosti ne postoji redovno izravnanje rizika delovanjem zakona velikih brojeva, već, nasuprot tome, što ih je više, raste i mogućnost povećanja obaveze osiguravača. Tu najčešće spadaju nepogode, npr. poplave, zemljotresi, oluje, lavine, klizanje tla, odron zemljišta i sl. Kao i veći požari ili eksplozije u velikim industrijskim objektima, rušenje putničkog aviona sa putnicima, ratni, atomski rizici itd. Ako prihvate katatrofalne rizike u osiguranje, da bi bili u stanju da pokriju svoje obaveze, osiguravači najčešće sprovode reosiguranje ili saosiguranje, stvaraju rezerve za katastrofalne gubitke, nastoje da postignu razuđenost osiguranih objekata, ograničavaju svote osiguranja i slično.

 

Kolektivno osiguranje

...predstavlja ugovaranje više lica ili više stvari koji su pokriveni jednim osiguranjem.

 

Korisnik osiguranja

...je fizičko ili pravno lice kojem pripada naknada iz osiguranja. Kada je korisnik osiguranja istovremeno i ugovarač osiguranja, tada govorimo o jednom licu – osiguraniku. Međutim, kod ugovora o osiguranju u svoje ime, a za tuđ račun, ugovarač osiguranja nije ujedno i korisnik osiguranja, a čak ne mora unapred biti poznat ni osiguravaču ni korisniku osiguranja, dovoljno je da je ugovorom o osiguranju definisano na koji način se korisnik osiguranja određuje. U osiguranju života, česte su situacije kada je korisnik osiguranja treće lice, npr. rođak, član porodice, staratelj, dobrotvorna ustanova ili neko drugo lice i u takvim slučajevima se takođe upotrebljava pojam korisnik osiguranja.

 

Kultura osiguranja

...je posedovanje svesti kod sadašnjih i potencijalnih osiguranika o ulozi, potrebi i značaju osiguranja. Obično je nivo kulture osiguranja srazmerno povezan sa stepenom razvijenosti jedne zemlje. Kultura osiguranja u jednom delu zavisi i od aktivnosti osiguravča koji na različite načine pokušavaju da podignu svest o značaju osiguranja i time pridobiju nove osiguranike.

 

Lojd ( Loyd 's )

... je tržište osiguranja u Londonu gde se sprovode najsloženiji i najskuplji poslovi osiguranja i reosiguranja i pružaju sve potrebne prateće usluge. Lojd nije osiguravajuće društvo i ne prihvata rizike u osiguranje, već to čine njegovi brojni članovi – pojedinci i preduzeća, za svoj račun i pridržavajući se izuzetno strogih finansijskih i drugih pravila poslovanja. Lojdovi članovi udružuju se u Lojdova udruženja kao grupe članova koje su opredeljene za pojedine rizike. Interese udruženja predstavljaju ovlašćena stručna lica – posrednici, dok interese osiguranika zastupaju isključivo Lojdovi posrednici, koji moraju imati posebnu dozvolu za rad na tom tržištu. Tradicija Lojda je veoma duga i počinje od kraja sedamnaestog veka.

 

List/potvrda pokrića

...je isprava koja se izdaje kada nema dovoljno vremena za izradu polise osiguranja ili kada je neophodno naknadno pribaviti određene podatke,a u intersu i osiguranika(odmah dobija osiguravajuću zaštitu) i osiguravača(stiče pravo na naplatu premije) je zaključenje ugovora o osiguranju. Sobzirom da sadrži bitne elemente ugovora o osiguranju u praksi se kasnije zamenjuje sa polisom. Može se koristiti u svim vrstama osiguranja ali u praksi najveću primenu ima kod transportnih osiguranja.

 

Malus

.....je doplata premije osiguranja koja se zaračunava onim osiguranicima/ugovaračima osiguranja koji su u proteklom periodu (jedna ili više godina), imali određen broj šteta (dve ili više) a obračunava se za individualan, nepovoljniji odnos plaćene premije i nadoknađene štete. Ovo je različito od povećanja premijske stope za naredni period kao rezultat činjenice da su isplaćene štete u ranijem razdoblju znatno premašile ukupno uplaćenu premiju osiguranja.

 

Matematička rezerva

..predstavlja sredstva koja imaju karakter štednih uloga, vode se na posebnom računu i izračunavaju se posebno za svaki ugovor osiguranja života. Namenjena je izmirenju budućih obaveza po osnovu osiguranja života pa je poznata i kao tehnička rezerva osiguravača.

 

Materijalna šteta

...je šteta na stvarima, koja je proistekla iz njihovog uništenja ili oštećenja ili koja je nastala zbog povrede imovinskog prava oštećenog lica. U određenim slučajevima, materijalna šteta može nastati i kao posledica nematerijalne štete koju je određeno lice pretrpelo kao što je npr. gubitak zarade zbog radne nesposobnosti lica prouzrokovane telesnom povredom.

 

Merodavna premija

...je premija tekuće godine uvećana za prenosnu premiju prethodne godine i umanjena za prenosnu premiju naredne godine. Merodavna premija se pripisuje određenoj poslovnoj godini pri čemu se njoj, prilikom bilansiranja, pribraja i nezarađena premija preneta iz prethodne godine za rizike u tekućoj godini, kao što se i isključuje i nezarađena premija u tekućoj godini koja se prenosi za narednu godinu.

 

Nadosiguranje

... se javlja kada je osigurana suma veća od vrednosti osigurane stvari, a u slučaju nastanka štete isplaćuje se iznos nadoknade samo do stvarne vrednosti osigurane imovine.

 

Naknada štete

...je građansko pravni odnos koji za jednu stranu podrazumeva obavezu da drugoj strani plati određenu svotu zbog štete koja je prouzrokovana sopstvenom protivpravnom radnjom ili zbog postojanja objektivne krivice. Definiše se i kao naknada iz osiguranja kao ispunjenja osnovnog osiguravajućeg zadatka u premijskom osiguranju.

 

Neživotno osiguranje

...je svaka vrsta osiguranja koje ne spada u osiguranje života. Osnovna podela osiguranja u savremenom osiguranju je upravo razvrstavanje na neživotno i životno osiguranje. Neživotno osiguranje može da bude osiguranje imovine, osiguranje od odgovornosti i osiguranje od nezgode, sa svojim brojnim podvrstama.

 

Neosigurano motorno vozilo

...je vozilo čiji vlasnik nije sklopio osiguranje od autodgovornosti, a bio je dužan da ga sklopi u skladu sa zakonskim propisima. Žrtve neosiguranog motornog vozila zaštićene su institucijom garantnog fonda, pri čemu isplatom štete oštećenom licu garantni fond stiče pravo regresa prema vlasniku neosiguranog vozila, odnosno štetniku.

 

Nerešena šteta

...je svaki prijavljeni osigurani slučaj koji osiguravač u ugovorenom roku od dana prijema obaveštenja nije rešio isplatom odštete ili ugovorenog iznosa.

 

Nesrećni slučaj

...je događaj, odnosno sticaj okolnosti koji je iznenadan, nepredvidiv i nezavisan od volje osiguranika. Može da izazove smrt, telesnu povredu, onesposobljenost, oštećenost zdravlja, umanjenje radne sposobnosti.

 

Nosilac stvarnih prava na osiguranoj stvari

...je titular koji se može pojaviti kod osiguravača sa zahtevom za naknadu nastale štete kada je postojalo založno pravo na osiguranoj stvari osiguranikovih poverilaca pre nastanka osiguranog slučaja. Veoma često poverioci, u cilju zaštite vlastitih interesa traže da osiguranik/ugovarač osiguranja izvrši vinkulaciju polise osiguranja u korist poverioca/poverilaca.

 

Obavezno osiguranje

...je osiguranje lica ili imovine na osnovu zakona, nezavisno od volje učesnika u osiguravajućem odnosu. Zakonska obaveza osiguranja prisutna je u svim državama. U Srbiji je propisano da se obavezno osiguravaju vlasnici odnosno korisnici motornih vozila od odgovornosti za štete pričinjene trećim licima, putnici u javnom prevozu od posledica nesrećnog slučaja, vlasnici odnosno korisnici vazduhoplova od odgovornosti za štetu nanetu trećim licima, položena sredstva građana kod banaka i drugih finansijskih ustanova itd.

 

Obavezno osiguranje od nesrećnog slučaja

...je obaveza kojoj podležu vlasnici, odnosno korisnici autobusa kojim se obavlja javni prevoz, prevoz zaposlenih i turista, vlasnici odnosno korisnici svih vrsta šinskih vozila, plovila i vazduhoplova namenjenih prevozu putnika, vlasnici ili korisnici taksi vozila za iznajmljivanje.

 

Obavezno osiguranje od odgovornosti

...je osiguranje kojim se obezbeđuje da onaj ko je pretrpeo štetu, uvek može biti pravično obeštećen. S obzirom na to da osiguravač preuzima na sebe obavezu, izbegava se slučaj da izazivač štete, zbog siromaštva ili nekog drugog razloga, ne može da nadoknadi štetu. Zaključivanje ove vrste osiguranja takođe je nametnuto zakonom.

 

Obarčunata šteta

...je iznos koji se dobije posle izvršenog postupka obračuna štete i koji predstavlja obavezu osiguravača prema osiguraniku.

 

Osiguravač

... je pravno lice koje se Ugovorom o osiguranju obavezuje na naknadu štete, odnosno isplatu ugovorenog novčanog iznosa korisniku osiguranja odnosno osiguraniku i to kada se ostvari obuhvaćeni rizik. Osiguravači se razlikuju po veličini, vrsti i obimu rizika koje pokrivaju, a mogu se baviti jednom ili više grana osiguranja. Imajući u vidu njihov izuzetan društveni i privredni značaj, delovanje osiguravača podleže posebnom državnom nadzoru, uz neophodnost raspolaganja dozvole za rad osiguravača.

 

Osigurana suma/svota/iznos

...je novčani iznos koji se isplaćuje osiguraniku/korisniku osiguranja ukoliko nastupi osigurani slučaj i predstavlja gornju granicu osnovne obaveze osiguravača. U praksi ona može biti i prekoračena usled troškova nastalih zbog otklanjanja ili umanjenja šteta, a po nalogu osiguravača. Iznos osigurane sume se unosi u polisu osiguranja ili se ugovorom o osiguranju ili zakonskom regulativom utvrđuje način njenog određivanja ako nastupi osigurani slučaj. Osigurana suma predstavlja bitan elemenat ugovora o osiguranju i redovno se koristi kao osnovica za obračun premije osiguranja. U utvrđivanju osigurane sume, po prirodi posla, učestvuje i osiguravač, međutim konačna odluka, kao obaveza snošenja mogućih posledica usled neadekvatne visine je isključivo na strani osiguranika. U osiguranju stvari suma osiguranja je jedan od činilaca uz vrednost osigurane stvari i visinu štete kojim se određuje iznos odštete dok kod osiguranja lica osigurana suma predstavlja jedino merilo obaveze osiguravača.

 

Osigurani/pokriveni rizik/opasnost

...je moguć, neizvestan i budući događaj, koji ne zavisi od isključive volje osiguranika i koji mu nanosi štetu, a čijim nastupanjem kroz osigurani slučaj nastaje obaveza osiguravača da isplati štetu. Svi rizici su detaljno obrađeni u uslovima osiguranja kojima se tačno utvrđuje od kojih se opasnosti može izvršiti osiguravajuća zaštita. Prilikom utvrđivanja osiguranih rizika u uslovima osiguranja ili se vrši nabrajanje rizika sa tačno utvrđenim obimom svake pojedinačne opasnosti ili se osiguravaju svi rizici osim navedenih i izričito isključenih.

 

Osigurani slučaj

...je nastanak okolnosti koje, na osnovu zakona ili ugovora o osiguranju, obavezuju osiguravača da osiguraniku isplati odštetu ili učini šta drugo. Osigurani slučaj je neizvestan i nezavisan od volje osiguravača osiguranja, to je događaj čije nastupanje predstavlja ostvarivanje rizika koji je obuhvaćen osiguranjem.

 

Osiguranik

...je fizičko ili pravno lice koje zaključuje Ugovor o osiguranju u svoje ime i za svoj račun, obezbeđujući se od neželjenog dejstva pokrivenih rizika.

 

Osiguranje

...je forma upravljanja rizikom koja se koristi za ograničenje potencijalnih gubitaka. Osiguranjem se vrši prenos rizika od gubitka sa jednog entiteta na drugi, u zamenu za premiju ili garantovani, merljivi gubitak kojim se sprečava veći ili moguć nenadoknadiv gubitak. Osiguranje je udruživanje rizika slučajnih gubitaka transferisanjem takvih rizika na osiguravače ( osiguravajuće kompanije ), koji su saglasni da obeštete osiguranike za takve gubitke, obezbede druge novčane koristi kada se štete pojave, ili da pružaju usluge povezane sa takvim rizicima.

 

Osiguranje motornih vozila

...je osiguranje svih vrsta motornih vozila i priključnih kopnenih vozila. Deli se na dobrovoljno kasko osiguranje i obavezno osiguranje od odgovornosti motornih vozila.

 

Osiguranje od autoodgovornosti

...je osiguranje od odgovornosti vlasnika ili korisnika motornih vozila za štetu nanetu trećim licima odnosno za oštećenja ili uništenja stvari prilikom upotrebe vozila. U skoro svim državama je uvedeno kao obavezno osiguranje.

 

Osiguranje u poljoprivredi

...je posebna vrsta imovinskog osiguranja koja se primenjuje na poljoprivredne proizvođače u cilju sprečavanja gubitka prihoda od agrarne delatnosti. Osiguranje u poljoprivredi nije ograničeno na useve i plodove, već se odnosi i na stoku, domaće i divlje životinje, a može se primenjivati i na staklenike, u šumarstvu i kod uzgoja akvakultura. Predstavlja tehnički veoma kompleksnu aktivnost i podrazumeva shvatanje složenih bioloških procesa i uzročno – posledičnih odnosa u poljoprivredi ( koji nisu uvek lako uočljivi ) od strane osiguravača, uz neophodnost utvrđivanja veze između gubitka koji se osigurava i uzroka tog gubitka.

 

Oštećeno lice

...je lice koje je pretrpelo štetu od strane trećeg lica ( štetnika ) i koje podnosi zahtev za naknadu štete.

 

Parametarsko osiguranje

...je osiguranje koje ne pokriva stvarnu štetu pretrpljenu ostvarenjem osiguranog slučaja, već se unapred ugovara da će se isplata osiguranja izvršiti nakon pojave događaja koji predstavlja osigurani rizik i koji je, u stvari, “okidač” za plaćanje. Ovom vrstom osiguranja se uglavnom pokrivaju prirodne katastrofe koje uzrokuju jednu ili više sukcesivnih šteta. Pravila parametarskog osiguranja se, međutim, primenjuju i na druge “normalne” rizike, naročito pri osiguranju poljoprivrednih kultura, koji nisu iz kategorije katastrofa, ukoliko je ishod pokrivenog rizika u skladu sa primenjenim parametrom ili indeksom parametra.

 

Podosiguranje

...znači da je u trenutku zaključenja osiguranja vrednost osiguranog predmeta bila veća od osigurane sume, te će eventualna naknada biti srazmerno smanjena prema odnosu ugovorene osigurane sume i stvarne vrednosti osiguranog predmeta.

 

Polisa osiguranja

...predstavlja osnovnu ispravu u pisanoj formi kojom se određuju prava i obaveze učesnika i koja kao takva prati posao osiguranja. Može biti u obliku ugovora o osiguranju ili dokaznog sredstva o sklopljenom osiguranju kada sadrži sve najvažnije podatke iz zaključenog ugovora. Može predstavljati ispravu o dugu kada se bez nje ne može naplatiti naknada štete od osiguravača ili legitimacijsku hartiju kada se njom dokazuje pravo na potraživanje iz osiguranja. Pojavljuje se i kao hartija od vrednosti, a koristi se i kao dokaz izvršene ugovorene obaveze kada u određenom poslu postoji obaveza osiguravanja. Izdaje se na obrascu koji samostalno sastavljaju osiguravači osim kada su zakonski postavljeni određeni uslovi za oblik u kom se sačinjava.

 

Ponuda osiguranja

...je pismena ili usmena izjava volje kojom se traži/nudi zaključenje ugovora o osiguranju.

 

Posebni uslovi osiguranja

...su ugovorne odredbe kojima se dodatno uređuje odnos između osiguravača i osiguranika i to u delu koji nije definisan ujednačenim i uopštenim odredbama iz opštih uslova osiguranja. O njima se posebno pregovara tokom zaključenja ugovora o osiguranju i oni čine njegov sastavni deo. Prilagođeni su jednom ugovoru ili određenom broju pojedinačnih ugovora, a njima se osiguravajuće pokriće po pravilu proširuje, mada se može i suziti.

 

Potpuna šteta

...je uništenje osigurane stvari ili njen nestanak, odnosno gubitak bez izgleda da se do stvari ponovo dođe. Kao potpuni gubitak ponekad se smatra i izvedeni potpuni gubitak, tj. situacija u kojoj su troškovi popravke oštećene stvari viši od njene vrednosti.

 

 

Požarno osiguranje

...je jedna od najstarijih i najraznovrsnijih vrsta osiguranja kojom se pruža ekonomska zaštita za oštećenje ili uništenje nekretnina, posebnih objekata i pokretnih stvari. Njime je obezbeđeno pokriće od osnovnih i dopunskih rizika koji se mogu ugovoriti s tim da se obim pokrića razlikuje kod pojedinih osiguravača i u različitim zemljama. Osnovni rizici kod osiguranja od požara su najčešće: požar, udar groma, eksplozija, oluja, grad, udar sopstvenog vozila u osigranu građevinu, pad letelice, manifestacije, demonstracije, a ponekad se može uključiti i zemljotres. Kao dopunske rizike obično je moguće dodatno ugovoriti rizike poplava, bujica, izlivanja vode, klizanja tla, odrona zemljišta, snežne lavine, iscurenja i drugo. Svota osiguranja na koju se ugovara požarno osiguranje po pravilu odgovara zamenskoj vrednosti. Druge vrste osiguranja mogu u sebi sadržati i osiguravajuće pokriće od požarnog rizika.

 

Prvi rizik

...je iznos koji određuje ugovarač osiguranja/osiguranik,a označava najvišu predpostavljenu vrednost štete koju može pretrpeti u slučaju ostvarenja osiguranog slučaja i kao takav se često koristi kod zaključenja osiguranja jer ugovaraču osiguranja obezbeđuje plaćanje povoljnije premije, a osiguravaču utvrđuje maksimalni iznos štete koji je u obavezi da nadoknadi.

 

Predmet osiguranja

...je novčani iznos koji ugovarač osiguranja treba da plati za osiguranje. Sastoji se od funkcionalne premije i režijskog dodatka, pri čemu se funkcionalna premija sastoji od tehničke premije, a može sadržati i doprinos za preventivu, ako je uračunat u premiju osiguranja. Tehnička premija osiguravaču služi za podmirenje obaveza iz ugovora o osiguranju ( za isplatu odšteta, ugovorenih suma osiguranja ), kao i za izmirenje obaveza prema reosiguravaču za sve reosigurane rizike. Doprinos za preventivu služi za finansiranje aktivnosti namenjenih za prevenciju odnosno sprečavanje rizika. Režijski dodatak je deo premije koji je namenjen za obavljanje poslova osiguranja odnosno za troškove sprovođenja osiguranja.

 

Premijska tarifa

...je tarifa kojom se određuje visina premije polazeći od jedinstvenih merila za sve osiguranike u istoj vrsti osiguranja i obuhvata premijske stope ili premije u novčanom iznosu, postupak utvrđivanja premijske stope ili iznosa premije, merila za obračunavanje popusta ili doplatka za premiju, najniže stope premije do kojih se može ići primenom bonusa, najviše stope u slučaju nepovoljnog tehničkog rezultata i drugo. Utvrđuje se primenom aktuarske matematike i ne zavisi od slobodne volje osiguravača na tržištu već od različitih aktuarskih metoda, osiguravačevih posebnosti i vrste osiguranja.

 

Pripisani dobitak

...je iznos koji se pripisuje ugovaraču osiguranja kao rezultat oplodnje uloženog kapitala kroz programe osiguranja života i kao takav ne može više biti umanjen ili izgubljen bez obzira na buduće rezultate poslovanja osiguravača odnosno buduće uspešnosti u plasmanu uloženog kapitala. Obračunava se i pripisuje na godišnjem nivou, izuzev neposredno po zaključenju osiguranja života, kada se prvi pripis radi nakon proteka dve ili tri godine, u zavisnosti kako je određeno uslovima osiguranja.

 

Pristupna starost osiguranika

... je razlika između kalendarske godine početka osiguranja i godine rođenja osiguranika.

 

Procena rizika

...je ispitivanje tj. utvrđivanje veličine opasnosti kao uzroka štete koju sa sobom nosi predmet osiguranja ili osigurano lice na osnovu čega osiguravač donosi odluku o preuzimanju rizika u osiguranje. Obično ga obavlja stručno lice koje utvrđuje stepen verovatnoće nastanka štete i ekonomske posledice ostvarenja rizika.

 

Procena štete

...je jedan od najvažnijih poslova koji treba da pomogne utvrđivanju visine odštete u slučaju nastanka osiguranog slučaja. Osiguravač je dužan da započne procenu štete odmah, a najkasnije u roku od tri dana od dana prijema obaveštenja o nastalom osiguranom slučaju ( osim kod brojnih šteta, gde je potrebno više vremena ). Štetu zajedno procenjuju osiguranik i osiguravač ili njihovi ovlašćeni predstavnici.

 

Reosiguravač

...je preduzeće tj. kompanija koja preuzima deo obaveze po određenom riziku koji nosi osiguravač, za šta dobija premiju osiguranja.

 

Reosiguranje

...je postupak kojim osiguravač prenosi deo rizika ( ponekad i ceo rizik ) na reosiguravača. Najčešće se primenjuje kada osiguravač nije u stanju da zbog ograničenih novčanih sposobnosti samostalno preuzme neki težak rizik. U reosiguranju, osiguravač ( cedent ) plaća deo premije osiguranja reosiguravaču ( cesionaru ) kao premiju reosiguranja, pri čemu se cesionar obavezuje da će cedentu u slučaju nastanka osiguranog događaja nadoknaditi deo obaveze prema osiguraniku.

 

Rizik

...je šansa da nešto što će se desiti može imati uticaj na ostvarenje postavljenih ciljeva, a može se meriti u odnosu na posledice i verovatnoću nastanka. Rizik predstavlja događaj koji se može, ali ne mora ostvariti, čije posledice mogu biti negativna i pozitivna odstupanja od postavljenog cilja, odnosno željenog ili očekivanog ishoda. U osiguranju rizik se obično povezuje sa verovatnoćom nastanka štete, odnosno neizvesnošću da li će se šteta desiti ili ne, čime se fokus rizika u osiguranju stavlja na potencijalne negativne ishode.

 

Samopridržaj

...je obim osiguranja koji primarni osiguravač zadržava u svom portfelju prilikom zaključivanja ugovora o reosiguranju. Samopridržaj je najveći iznos pojedinačnih rizika ili čitavog portfelja rizika koji osiguravač može da pokrije sopstvenim sredstvima bez ugrožavanja svoje solventnosti.

 

Saosiguranje

...je oblik distribucije rizika putem zajedničkog učešća većeg broja osiguravača u pokriću određenog rizika, odnosno određene polise osiguranja. Svaki osiguravač koji učestvuje u poslovima saosiguranja deli rizik, premiju i naknadu štete po jednom ugovoru o osiguranju. Vodeći osiguravač zaključuje sa osiguranikom ugovor o osiguranju i njemu drugi saosiguravači poveravaju naplatu premije i rešavanje šteta, pri čemu se međusobna raspodela rizika između saosiguravača uređuje posebnim ugovorom. Kod saosiguranja svote do kojih jemče pojedini saosiguravači nikada ne prelaze ukupnu ugovorenu vrednost osigurane stvari ili imovinske koristi što je važna razlika između saosiguranja i dvostrukog osiguranja gde se, takođe, na strani osiguravača javlja više učesnika.

 

Savet biroa

...je međunarodno telo koje čine prestavnici državnih saveta Biroa zelene karte. Prati i upravlja razvojem sistema zelene karte.

 

Skadenca

...je period važenja ugovora o osiguranju, odnosno period za koji važi osiguravajuće pokriće.

 

Suma osiguranja

...je novčani iznos kao gornji iznos osiguravačeve obaveze koji se isplaćuje osiguraniku ukoliko nastupi osigurani događaj. Unosi se u polisu osiguranja ili se ugovorom o osiguranju, odnosno zakonom predviđa način njenog utvrđivanja kada nastupi osigurani događaj. U određenim slučajevima može biti prekoračena usled troškova nastalih povodom otklanjanja ili umanjenja šteta preuzetih po nalogu osiguravača.

 

Totalna šteta

...označava potpuno uništenje predmeta osiguranja usled ostvarenja osiguranog rizika, odnosno uništenje u takvom stepenu da je ekonomski potpuno neopravdano vršiti njegovu popravku i vraćanje u prvobitno stanje u kom slučaju osiguravač ima obavezu da isplati pun iznos osigurane sume osiguraniku/korisniku osiguranja kao nadoknadu za pretrpljenu štetu.

 

Trajanje osiguranja

...je vremenski period u kojem osiguranje deluje odnosno daje pokriće od osiguranih rizika. Ukoliko nije drugačije ugovoreno, ugovor o osiguranju se primenjuje od 00.00 časova ugovorenog početnog dana navedenog u polisi osiguranja do 24.00 časa poslednjeg dana ugovorenog roka. Prema potrebi osiguranje se može ugovoriti na određeno i neodređeno vreme, a u zavisnosti od dužine trajanja osiguranja razlikuje se kratkoročno osiguranje sa rokom do jedne godine, višegodišnje sa dužinom trajanja ugovorenom na period duži od jedne godine i dugoročno kod koga nije odrđen rok trajanja već samo početak samog osiguranja. Uz ovo razlikuje se i formalno (odnosi se na dejstvo samog ugovora o osiguranju), materijalno (odnosi se na preuzimanje samih rizika) i tehničko (odnosi se na vreme na koje se odnosi obračun premije) trajanje osiguranja.

Trajni nalog

...je ovlašćenje koje vlasnik računa daje banci da u njegovo ime i za njegov račun izmiruje određene prispele obaveze, odnosno izvrši transfer novca u utvrđenom iznosu i u tačnim vremenskim intervalima sa njegovog računa na račun/e naznačen/e u ovlašćenju.

 

Ugovarač osiguranja

...je pravno ili fizičko lice koje sa osiguravačem zaključuje ugovor o osiguranju i preuzima obavezu plaćanja ugovorene premije osiguranja pri čemu on ne mora imati i pravo na nadoknadu iz osiguranja. U praksi u svojstvu i ugovarač osiguranja i korisnika osiguranja pojavljuje se ista osoba, odnosno osiguranik, ali u praksi ugovarač osiguranja i osiguranik ne moraju biti ista osoba, odnosno negde se opet korisnik osiguranja pojavljuje kao zasebna osoba. Zbog toga se pojam ugovarač osiguranja koristi onda kada lice koje zaključuje ugovor o osiguranju i korisnik osiguranja nisu isto lice,a to je najčešće slučaj kod osiguranja života, osiguranje od nesrećnog slučaja, kao i u pomorskom i transportnom osiguranju.

 

Ugovor o osiguranju

...predstavlja odnose u osiguranju koji se zasnivaju ugovorom kao pravnim poslom, bez obzira na to da li je reč o dobrovoljnom ili obaveznom osiguranju. Ugovor o osiguranju stvara obaveze za obe ugovorne strane – osiguranik se obavezuje da plaća premiju osiguranja, a osiguravač da snosi posledice ostvarenja rizika.

 

Uslovi osiguranja

...je skup klauzula koje detaljno uređuju odnosi ugovarača osiguranja/osiguranika i osiguravača, ukoliko isti nisu već uređeni zakonskim aktima, i kao takvi predstavljaju sastavni deo ugovora o osiguranju. Osiguravač je u obavezi da upozna ugovarača osiguranja/osiguranika sa uslovima osiguranja i da pri zaključenju osiguranja iste preda u pismenoj formi ugovaraču osiguranja/osiguraniku ukoliko već nisu odštampani na samoj polisi osiguranja. U praksi razlikujemo:
Opšte uslove osiguranja koje osiguravač donosi unapred određujući sadržaj budućih ugovora o osiguranju za pojedine vrste osiguranja, a ugovarač osiguranja/osiguranik ih u potpunosti ili prihvata ili odbija,

Posebne uslove osiguranja o kojima se ugovorne strane sporazumevaju, odnosno koriste se za utvrđivanje konačnog sadržaja polise osiguranja i primeni određenih dodatnih klauzula.

 

Fakturisana premija

.. je prihod osiguravača u pojedinom obračunskom periodu i zasniva se na pisanom dokumentu ili fakturi (knjigovodstvena isprava koja je osnov fakturisane premije u knjigovodstvu osiguravača) na osnovu koje ugovarač osiguranja plaća premiju za taj obračunski period.

 

Franšiza

...je deo štete koji, na osnovu zaključenog ugovora, osiguranik snosi sam. Predstavlja učešće osiguranika u šteti i taj deo se pojavljuje kao određeni novčani iznos ili procenat štete. Može biti dobrovoljna kada osiguravač dopušta ugovaraču osiguranja da sam odabere visinu franšize, u granicama koje određuje praksa osiguranja, ili obvezna franšiza kada osiguravač na početku odmah nameće franšizu u određenom iznosu kako bi uopšte prihvatio rizik u osiguranje.

Postoje:

Integralna franšiza kada se do naznačenog iznosa šteta ne pokriva,a preko tog iznosa šteta se pokriva u punom iznosu,

Odbitna franšiza kada osiguranik učestvuje u svakoj šteti do naznačenog ( apsolutnog iznosa ),

Proporcionalna franšiza kada osiguranik učestvuje u svakoj šteti u određenom procentu nastale štete.

 

Funkcionalna premija

...je deo namenjen sprovođenju osnovne funkcije osiguranja. Sastoji se od tehničke premije, a može sadržati i doprinos za preventivu ako je uračunat u premiju osiguranja.

 

Hipotekarno osiguranje

...je osiguranje kojim se poveriocu, u slučaju nenaplate potraživanja po osnovu datog hipotekarnog zajma, isplaćuje neizmireni deo potraživanja. Hipotekarnim osiguranjem se dodatno pokriva rizik poverioca kao lica koje odobrava hipotekarni zajam. Ovim osiguranjem olakašava se dužniku da nađe davaoca hipotekarnog zajma pa se stoga dešava i da dužnik kao ugovarač osiguranja plaća premiju osiguranja za račun poverioca kao osiguranika.

 

Cedent

...je osiguravač koji putem reosiguranja cedira ( ustupa ) jedan deo svog rizika iz zaključenih ugovora o reosiguranju na reosiguravača – cesionara, kako bi smanjio rizike.

 

Cesionar

...je ugovorna strana koja putem ugovora o reosiguranju preuzima deo osiguravačeve obaveze, odnosno deo njegovog portfelja osiguranja koji ovaj kao cedent nije u mogućnosti ili ne želi sam da snosi, u svrhu smanjenja sopstvenih rizika.

 

Cilmerovanje

...je postupak proračunavanja namene i visine premije u osiguranju života po kom premije iz početnih godina u celini ili delimično služe pokriću troškova pribave osiguranja, čime se usporava stvaranje matematičke rezerve u prvim godinama osiguranja što se kasnije tokom trajanja osiguranja nadoknađuje.

 

Šteta

...je svaka negativna promena na imovini ili licu koje je predmet osiguranja, a uzrokovana je nekim događajem ili nečijom radnjom. Nastankom štete i uz ispunjenje uslova utvrđenih ugovorom o osiguranju, stvara se obaveza osiguravača da osiguraniku/korisniku osiguranja isplati odštetu, čija visina će opet zavisiti od vrste same štete i njenog obima.Kada govorimo o imovinskom osiguranju šteta se u osnovi deli na potpunu štetu koja predstavlja uništenje osigurane stvari i delimičnu štetu koja predstavlja oštećenje same stvari, moguće je izvršiti podelu štete i po drugim merilima, pa tako poznajemo materijanu i nematerijalnu štetu, neposredne i posredne štete i slično. Dok kada dovorimo o osiguranju lica, šteta nije adekvatan pojam, odnosno u bukvalnom smislu je i nema, već postoji obaveza osiguravača koja zavisi od ostvarenja rizika (povreda, bolest, smrt) ili nastaje istekom ugovorenog vremenskog perioda ( doživljenje ugovorenog broja godina ).

 

Šomažno osiguranje

...je osiguranje kojim se preduzeću nadoknađuje izgubljeni dobitak koji se nije mogao ostvariti usled nastanka štetnog događaja obuhvaćenog nekim drugim prethodno zaključenim osiguranjem – najčešće osiguranjem od požara ili osiguranjem od loma mašina. Ovim osiguranjem pokrivaju se i određeni stalni troškovi iz poslovanja i obaveze koji nastaju i opterećuju osiguranika kao da se njegova delatnost nesmetano odvija. Ugovara se isključivo kao dopunsko osiguranje što znači da je uslov za zaključenje ove vrste osiguranja da osiguranik sa osiguravačem prethodno zaključi i osnovno osiguranje. Naziva se osiguranjem od prekida rada ili osiguranjem od gubitka zarade.